Prehrambena Industrija - Srbija

Pažljivo birati sezonsko voće i povrće na pijacama

Ovaj vodič za potrošače koji ova organizacija svake godine objavljuje kako bi se skrenula pažnja na takozvano prljavo voće i povrće upozorava da bi ipak trebalo voditi računa prilikom kupovine ovih namirnica. Ove godine je testirano više od 47.000 uzoraka 46 vrsta voća i povrća, a analizu su sproveli Ministarstvo poljoprivrede i Američka agencija za hranu i lekove.

Prema ovom izveštaju, najviše pesticida je pronađeno u jagodama, spanaću, lisnatom povrću poput kelja i raštana, zatim u grožđu, breskvama, kruškama, nektarinama, jabukama i ljutim paprikama. Na listi najprljavijih su i trešnje, borovnice i boranija. Interesantno je da su se ovi proizvodi i prošle godine naši na listi najprljavijih, što pokazuje da proizvođači nisu ništa promenili za godinu dana kako bi se situacija promenila, a potrošači zaštitili.

nače, u izveštaju je navedeno da je otkriveno ukupno 209 pesticida na uzorcima voća i povrća, s tim što su u kelju i raštici detektovane 103 pojedinačne hemikalije, što ih je svrstalo u sam vrh najprljavijih i proizvoda s najvećim brojem različitih pesticida. U paprikama i ljutim papričicama je pronađen 101 pesticid. Prema najnovijem izveštaju, izgleda da su proizvođači povrća i voća potpuno van kontrole, jer podatak da je u ukupno 95 odsto uzoraka iz svih 12 proizvoda sadržalo pesticide dovoljno je zastrašujući.

U Srbiji se ovako detaljne i statistički upoređene analize ne rade ili ih nije bilo u skorije vreme, ali se kontrole redovno sprovode preko Fitosanitarne inspekcije pri Upravi za zaštitu bilja.

Dr Milan Stević, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kaže da pesticidi ukoliko se primenjuju stručno i pod nadzorom ne mogu da budu opasni po zdravlje.

– Svaki taj preparat koji se koristi u poljoprivredi stiže u apoteke pošto je odobren i prošao sve kontrole. Pitanje je njegove primene. Pitanje je da li proizvođači odaberu pesticid koji je namenjen za određenu vrstu proizvoda, da li se koristi u skladu sa uputstvom i da li je ispoštovana karenca. Ukoliko proizvođač ispoštuje sve te norme, količina pesticida u povrću i voću biće ispod maksimalne dozvoljene količine i nema razloga za brigu – kaže naš sagovornik.

Na pitanje kako komentariše rezultate koje je objavila Američka agencija za hranu i lekove, on kaže da oni pokazuju da ima kontrole, ali da je pitanje konsekvenci koje će tamošnji proizvođači snositi. Kako posle ovakvih podataka da kupci budu sigurni šta da kupuju i da li u voću i povrću ima viška pesticida. To ne mogu da znaju. Međutim, postoje opšte preporuke koje mogu da im pomognu. Jedna od njih je da je kupovina ovih proizvoda sigurno bezbednija u supermarketima nego na pijacama i kod malih proizvođača.

– Pre svega znate od koga je stiglo to povrće, a proizvođač je pre isporuke trgovcu dužan da sprovede analize, između ostalog i na ostatke pesticida. Kontrolu sprovodi i trgovac i na kraju bi na policama trebalo da je u ponudi bezbedno voće i povrće. Sada je pitanje da li kupac želi ono koje je baš „sinoć ubrano” – kaže prof. Stević.

Na pitanje šta je potencijalni rizik u slučaju kupovine na pijacama, on kaže da su mladi luk i zelena salata u ovo doba godine potencijalno rizično povrće zbog načina gajenja, štetočina kojima su izloženi i pesticida kojima se tretiraju. To, prema mišljenju našeg sagovornika, ne znači da svi sadrže ostatke pesticida, ali da bi trebalo biti obazriv. U slučaju voća potencijalno su rizične jagode, ali i spanać, koji za rast traži više azota, a to podrazumeva upotrebu veštačkih đubriva.

– Trebalo bi izbegavati spanać koji ima veoma tamnozelenu boju, jer to znači da ima višak azota koji je opasan, možda i više nego pesticidi – kaže naš sagovornik.